2 Chronicles 33
1Dvanaest godina beše Manasiji kad poče carovati, i carova pedeset i pet godina u Jerusalimu.
2A činjaše što je zlo pred Gospodom po gadnim delima onih naroda koje odagna Gospod ispred sinova Izrailjevih.
3Jer opet pogradi visine, koje beše raskopao Jezekija otac njegov, i podiže oltare Valima, i načini lugove, i klanjaše se svoj vojsci nebeskoj i služaše joj.
4Načini oltare i u domu Gospodnjem, za koji beše rekao Gospod: U Jerusalimu će biti ime moje doveka.
5Načini oltare svoj vojsci nebeskoj u dva trema doma Gospodnjeg.
6I provodi sinove svoje kroz oganj u dolini sina Enomovog, i gledaše na vremena i gataše i vračaše, i uredi one što se dogovaraju s duhovima i vračare, i činjaše vrlo mnogo šta je zlo pred Gospodom gneveći Ga.
7I postavi lik rezan koji načini u domu Božjem, za koji beše rekao Bog Davidu i Solomunu sinu njegovom: U ovom domu i u Jerusalimu, koji izabrah između svih plemena Izrailjevih, namestiću ime svoje doveka.
8I neću više krenuti noge sinovima Izrailjevim iz zemlje koju sam odredio ocima vašim, ako samo uzdrže i ustvore sve što sam im zapovedio preko Mojsija, sav zakon i uredbe i sudove.
9Ali Manasija zavede Judu i Jerusalim, te činiše gore nego narodi koje istrebi Gospod ispred sinova Izrailjevih.
10I Gospod govoraše Manasiji i narodu njegovom, ali ne hteše slušati.
11Zato dovede Gospod na njih glavare od vojske cara asirskog, i uhvatiše Manasiju u trnju, i svezavši ga u dvoje verige bronzane odvedoše ga u Vavilon.
12I kad beše u nevolji, moljaše se Gospodu Bogu svom, i ponizi se veoma pred Bogom otaca svojih.
13I moleći se umoli Mu se, te usliši molitvu njegovu i povrati ga u Jerusalim na carstvo njegovo. Tada pozna Manasija da je Gospod Bog.
14A posle toga ozida zid iza grada Davidovog sa zapada Gionu, od samog potoka pa do ribljih vrata i oko Ofila, i izvede ga vrlo visoko; i postavi vojvode po svim tvrdim gradovima Judinim.
15I iznese iz doma Gospodnjeg bogove tuđe i lik i sve oltare koje beše načinio na gori doma Gospodnjeg i u Jerusalimu, i baci iza grada.
16Pa opravi oltar Gospodnji i prinese na njemu žrtve zahvalne i u slavu, i zapovedi Judejcima da služe Gospodu Bogu Izrailjevom.
17Ali narod još prinošaše žrtve na visinama, ali samo Gospodu Bogu svom.
18A ostala dela Manasijina i molitva njegova Bogu njegovom i reči koje mu govoriše videoci u ime Gospoda Boga Izrailjevog, to je sve u knjizi o carevima Izrailjevim.
19A molitva njegova i kako se umolio, i svi gresi njegovi i prestupi, i mesta gde je pogradio visine i podigao lugove i likove rezane pre nego se ponizi, to je sve zapisano u knjigama proročkim.
20I počinu Manasija kod otaca svojih, i pogreboše ga u domu njegovom. A na njegovo se mesto zacari Amon, sin njegov.
21Dvadeset i dve godine imaše Amon kad poče carovati, i carova dve godine u Jerusalimu.
22I činjaše što je zlo pred Gospodom kao što je činio Manasija, otac mu; jer svim likovima rezanim, koje načini Manasija, otac njegov, prinošaše Amon žrtve i služaše im.
23Ali se ne ponizi pred Gospodom, kao što se ponizi Manasija otac njegov; nego isti Amon još više grešaše.
24I pobuniše se na nj sluge njegove, i ubiše ga u kući njegovoj.
25Tada pobi narod zemaljski sve koji se behu pobunili na cara Amona, i zacari narod zemaljski Josiju, sina njegovog na njegovo mesto.