Hebrews 2
1Toga radi valja nam većma paziti na reči koje slušamo, da kako ne otpadnemo.
2Jer ako je ono što je govoreno preko anđela utvrđeno, i svaki prestupak i oglušak pravednu platu primio:
3Kako ćemo pobeći na marivši za toliko spasenje? Koje poče Gospod propovedati, i oni koji su čuli potvrdiše među nama,
4kad i Bog posvedoči i znacima i čudesima i različitim silama, i Duha Svetog razdeljivanjem po svojoj volji.
5Jer Bog ne pokori anđelima vasioni svet, koji ide i o kome govorimo.
6Ali neko posvedoči negde govoreći: 1 Šta je čovek da ga se opomeneš, 2 ili sin čovečiji da ga obiđeš? 1
7Umalio si ga malim nečim od anđela, 2 slavom i časti venčao si ga, 1 i postavio si ga nad delima ruku svojih: 2
8Sve si pokorio pod noge Njegove. A kad Mu pokori sve, ništa ne ostavi Njemu nepokoreno; ali sad još ne vidimo da Mu je sve pokoreno.
9A umanjenog malim čim od anđela vidimo Isusa, koji je za smrt što podnese venčan slavom i časti, da bi po blagodati Božijoj za sve okusio smrt.
10Jer prilikovaše Njemu za kog je sve i kroz kog je sve, koji dovede mnoge sinove u slavu, da dovrši Poglavara spasenja njihovog stradanjem.
11Jer i Onaj koji osvećuje, i oni koji se osvećuju, svi su od Jednog; zaradi tog uzroka ne stidi se nazvati ih braćom
12govoreći: 1 Objaviću ime Tvoje braći svojoj, 2 i posred crkve zapevaću Te.
13I opet: 1 Ja ću se u Njega uzdati. I opet: 1 Evo ja i deca moja koju mi je dao Bog.
14Budući, pak, da deca imaju telo i krv, tako i On uze deo u tome, da smrću satre onog koji ima državu smrti, to jest đavola;
15i da izbavi one koji god od straha smrti u svemu životu biše robovi.
16Jer se zaista ne primaju anđeli, nego se prima seme Avraamovo.
17Zato beše dužan u svemu da bude kao braća, da bude milostiv i veran poglavar sveštenički pred Bogom, da očisti grehe narodne.
18Jer u čemu postrada i iskušan bi u onome može pomoći i onima koji se iskušavaju.