Joshua 7
1Ali se ogrešiše sinovi Izrailjevi o prokletinju, jer Ahan sin Harmije sina Zavdije sina Zarinog od plemena Judinog, uze od prokletih stvari; zato se razgnevi Gospod na sinove Izrailjeve.
2A Isus posla ljude iz Jerihona u Gaj, koji beše blizu Vet-Avena s istoka Vetilju, i reče im govoreći: Idite i uhodite zemlju. I ljudi odoše i uhodiše Gaj.
3I vrativši se k Isusu rekoše mu: Neka ne ide sav narod; do dve hiljade ljudi ili do tri hiljade ljudi neka idu, i osvojiće Gaj; nemoj mučiti sav narod, jer ih je malo.
4I ode ih onamo iz naroda oko tri hiljade ljudi; ali pobegoše od Gajana.
5I Gajani posekoše ih do trideset i šest ljudi; i goniše ih od vrata do Sivarima, i pobiše ih na strmeni; i rastopi se srce u narodu, i posta kao voda.
6A Isus razdre haljine svoje i pade licem na zemlju pred kovčegom Gospodnjim, i leža do večera, on i starešine Izrailjeve, i posuše se prahom po glavi.
7I reče Isus: Jao! Gospode Bože, zašto prevede ovaj narod preko Jordana da nas predaš u ruke Amorejcima da nas pobiju? O, da htesmo ostati preko Jordana!
8Jao! Gospode, šta da kažem, kad je Izrailj obratio pleća pred neprijateljima svojim?
9Čuće Hananeji i svi stanovnici te zemlje, i sleći će se oko nas, i istrebiće ime naše sa zemlje; i šta ćeš učiniti od velikog imena svog?
10A Gospod reče Isusu: Ustani: što si pao na lice svoje?
11Zgrešio je Izrailj, i prestupio zavet moj koji sam im zapovedio: jer uzeše od prokletih stvari, i ukradoše, i zatajiše, i metnuše među svoje stvari.
12Zato neće moći sinovi Izrailjevi stajati pred neprijateljima svojim; pleća će obraćati pred neprijateljima svojim, jer su pod prokletstvom; neću više biti s vama, ako ne istrebite između sebe prokletinju.
13Ustani, osveštaj narod, i reci: Osveštajte se za sutra; jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Prokletstvo je usred tebe, Izrailju; nećeš moći stajati pred neprijateljima svojim dokle ne uklonite prokletstvo između sebe.
14Pristupićete ujutru po plemenima svojim; i koje pleme obliči Gospod ono će pristupiti po porodicama svojim; i koju porodicu obliči Gospod ona će pristupiti po domovima svojim; i koji dom obliči Gospod, pristupiće ljudi iz njega jedan po jedan.
15Pa ko se nađe u prokletstvu, neka se spali ognjem i on i sve njegovo, jer prestupi zavet Gospodnji i učini bezakonje u Izrailju.
16I ustavši Isus ujutru rano reče te pristupi Izrailj po plemenima svojim; i obliči se pleme Judino.
17Potom reče te pristupiše porodice Judine; i obliči se porodica Zarina; potom reče te pristupi porodica Zarina, domaćin jedan po jedan, i obliči se Zavdija.
18I reče, te pristupi njegov dom, ljudi jedan po jedan, i obliči se Ahan sin Harmije sina Zavdije sina Zarinog od plemena Judinog.
19I reče Isus Ahanu: Sine, hajde daj hvalu Gospodu Bogu Izrailjevom, i priznaj pred Njim, i kaži mi šta si učinio, nemoj tajiti od mene.
20A Ahan odgovori Isusu i reče: Istina je, ja zgreših Gospodu Bogu Izrailjevom, i učinih tako i tako:
21Videh u plenu jedan lep plašt vavilonski, i dvesta sikala srebra, i jednu šipku zlata od pedeset sikala, pa se polakomih i uzeh; i eno je zakopano u zemlju usred mog šatora, i srebro odozdo.
22Tada Isus posla poslanike, koji otrčaše u šator, i gle, beše zakopano u šatoru njegovom, i odozdo srebro.
23I uzeše iz šatora i doneše k Isusu i svim sinovima Izrailjevim, i metnuše pred Gospoda.
24Tada Isus i sav Izrailj uzeše Ahana sina Zarinog, i srebro i plašt i šipku zlata, i sinove njegove i kćeri njegove, i volove njegove i magarce njegove, i ovce njegove, i šator i sve što beše njegovo, i izvedoše u dolinu Ahor.
25I reče Isus: Što si nas smeo? Gospod da te smete danas! I zasu ga kamenjem sav Izrailj, i spališe sve ognjem zasuvši kamenjem.
26Po tom nabacaše na nj veliku gomilu kamenja, koja stoji i danas. I Gospod se povrati od žestine gneva svog. Otuda se prozva ono mesto dolina Ahor do danas.