Philippians 2
1Ako ima dakle koje poučenje u Hristu, ili ako ima koja uteha ljubavi, ako ima koja zajednica duha, ako ima koje srce žalostivo i milost,
2ispunite moju radost, da jedno mislite, jednu ljubav imate, jednodušni i jednomisleni:
3Ništa ne činite usprkos ili za praznu slavu; nego poniznošću činite jedan drugog većeg od sebe.
4Ne gledajte svaki za svoje, nego i za drugih.
5Jer ovo da se misli među vama šta je i u Hristu Isusu,
6koji, ako je i bio u obličju Božijem, nije se otimao da se uporedi s Bogom;
7nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao čovek.
8Ponizio sam sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove.
9Zato i Bog Njega povisi, i darova Mu ime koje je veće od svakog imena.
10Da se u ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom;
11i svaki jezik da prizna da je Gospod Isus Hristos na slavu Boga Oca.
12Tako, ljubazni moji, kao što me svagda slušaste, ne samo kad sam kod vas, nego i sad mnogo većma kad nisam kod vas, gradite spasenje svoje sa strahom i drhtanjem.
13Jer je Bog što čini u vama da hoćete i učinite kao što Mu je ugodno.
14Sve činite bez vike i premišljanja.
15Da budete pravi i celi, deca Božja bez mane usred roda nevaljalog i pokvarenog, u kome svetlite kao videla na svetu,
16pridržavajući reč života, na moju hvalu za dan Hristov, da mi ne bude uzalud trčanje i trud.
17No ako i žrtvovan budem na žrtvu i službu vere vaše, radujem se, i radujem se s vama svima.
18Tako i vi radujte se i budite sa mnom radosni.
19A nadam se u Gospoda Isusa da ću skoro poslati k vama Timotija, da se i ja razveselim razabravši kako ste vi.
20Jer nijednog nemam jednake misli sa sobom koji se upravo brine za vas.
21Jer svi traže šta je njihovo, a ne šta je Hrista Isusa.
22A njegovo poštenje poznajete, jer kao dete ocu sa mnom je poslužio u jevanđelju.
23Njega, dakle, nadam se da ću poslati odmah kako razberem šta je za mene.
24A nadam se u Gospodu da ću i sam skoro doći k vama.
25Ali nađoh za potrebno da pošaljem k vama brata Epafrodita, svog pomagača i drugara u vojevanju, a vašeg poslanika i slugu moje potrebe;
26jer željaše od srca vas sve da vidi, i žaljaše što ste čuli da je bolovao.
27Jer beše bolestan do smrti; no Bog pomilova ga, ne samo njega nego i mene, da mi ne dođe žalost na žalost.
28Zato ga poslah skorije, da se obradujete kad ga opet vidite, i meni da olakša malo.
29Primite ga, dakle, u Gospodu sa svakom radosti, i takve poštujte;
30jer za delo Hristovo dođe do same smrti, ne marivši za svoj život da naknadi u službi mojoj što vas nemam.