Romans 11
1Govorim, dakle: eda li Bog odbaci narod svoj? Bože sačuvaj! Jer sam i ja Izrailjac od semena Avraamovog, od kolena Venijaminovog.
2Ne odbaci Bog narod svoj, koji napred pozna. Ili ne znate šta govori pismo za Iliju kako se tuži Bogu na Izrailja govoreći:
3Gospode! Proroke Tvoje pobiše i oltare Tvoje raskopaše, a ja ostah jedan i traže dušu moju da je izvade.
4A šta mu govori Božji odgovor? Ostavih sebi sedam hiljada ljudi koji ne prikloniše kolena pred Vaalom.
5Tako, dakle, i u sadašnje vreme ostatak bi po izboru blagodati.
6Ako li je po blagodati, onda nije od dela, jer blagodat već ne bi bila blagodat; ako li je od dela nije više blagodat, jer delo već ne bi bilo delo.
7Šta dakle? Šta iskaše Izrailj ono ne dobi; a izbor dobi; ostali pak zaslepiše.
8Kao što je napisano: Dade im Bog duha neosetljivog, oči da ne vide, i uši da ne čuju do samog današnjeg dana.
9I David govori: 1 Da bude trpeza njihova zamka i gvožđa, 2 i sablazan i plata njima; 1
10Da se njihove oči zaslepe da ne vide, 2 i leđa njihova jednako da su pognuta.
11Govorim, dakle: eda li se spotakoše da padnu? Bože sačuvaj! Nego je njihova pogreška spasenje neznabošcima, da bi se i oni razdražili.
12A kad je pogreška njihova bogatstvo svetu i šteta njihova bogatstvo neznabošcima, a kamoli da se ispune?
13Jer vama govorim neznabošcima; jer, budući da sam ja apostol neznabožaca, hoću da hvalim svoju službu;
14ne bih li kako razdražio svoj rod, i spasao koga od njih.
15Jer kad je odmet njihov primirenje svetu, šta bi bilo primljenje, osim život iz mrtvih?
16Ako je kvasac svet, to je i testo; i ako je koren svet, to su i grane.
17Ako li se neke od grana odlomiše, i ti, koji si divlja maslina, pricepio si se na njih, i postao si zajedničar u korenu i u masti od masline;
18ne hvali se granama; ako li se, pak, hvališ, ne nosiš ti korena nego koren tebe.
19A reći ćeš: Odlomiše se grane da se ja pricepim.
20Dobro! Neverstvom odlomiše se, a ti verom stojiš; ne ponosi se, nego se boj.
21Jer kad Bog rođenih grana ne poštede, da i tebe kako ne nepoštedi.
22Gledaj, dakle, dobrotu i nepošteđenje Božije: nepošteđenje na onima što otpadoše, a na sebi dobrotu Božiju, ako ostaneš u dobroti; ako li pak ne, i ti ćeš biti odsečen.
23A i oni, ako ne ostanu u neverstvu, pricepiće se; jer ih je Bog kadar opet pricepiti.
24Jer kad si ti odsečen od rođene masline, i pricepio se na nerođenu pitomu maslinu; a kamo li ovi koji će se pricepiti na rođenu svoju maslinu!
25Jer vam, braćo, neću zatajiti tajnu ovu (da ne budete ponositi), slepoća Izrailju pade u deo dokle ne uđe neznabožaca koliko treba.
26I tako će se spasti sav Izrailj, kao što je napisano: 1 Doći će od Siona Izbavitelj 2 i odvratiće bezbožnost od Jakova. 1
27I ovo im je moj zavet 2 kad otmem njihove grehe.
28Po jevanđelju, dakle, neprijatelji su vas radi; a po izboru ljubazni su otaca radi.
29Jer se Bog neće raskajati za svoje darove i zvanje.
30Jer, kao i vi što se nekad suproćaste Bogu a sad biste pomilovani njihovog radi suproćenja,
31tako i oni sad ne hteše da veruju vašeg radi pomilovanja da bi i oni bili pomilovani.
32Jer Bog zatvori sve u neverstvo, da sve pomiluje.
33O dubimo bogatstva i premudrosti i razuma Božijeg! Kako su neispitivi Njegovi sudovi i neistraživi Njegovi putevi! 1
34Jer ko pozna misao Gospodnju? 1
35Ili ko Mu bi savetnik? 1 Ili ko Mu napred dade šta, 2 da mu se vrati?
36Jer je od Njega i kroz Njega i u Njemu sve. Njemu slava vavek. Amin.