1 Chronicles 22
1I reče David: Ovo je kuća Gospoda Boga i ovo je oltar za žrtvu paljenicu Izrailju.
2I zapovedi David da se skupe inostranci koji behu u zemlji Izrailjevoj, i odredi kamenare da tešu kamen da se gradi dom Božji.
3I gvožđa mnogo za kline na krila vratima i na sastavke pripravi David, i bronze mnogo bez mere,
4i drva kedrovih bez broja; jer dovožahu Sidonci i Tirci mnogo drva kedrovih Davidu.
5Jer David govoraše: Solomun je sin moj dete mlado, a dom koji treba zidati Gospodu treba da bude vrlo velik za slavu i diku po svim zemljama; zato ću mu pripraviti šta treba. I pripravi David mnoštvo pre smrti svoje.
6Potom dozva sina svog Solomuna i zapovedi mu da sazida dom Gospodu Bogu Izrailjevom.
7I reče David Solomunu: Sine! Bio sam naumio da sazidam dom imenu Gospoda Boga svog.
8Ali mi dođe reč Gospodnja govoreći: Mnogo si krvi prolio i velike si ratove vodio; nećeš ti sazidati dom imenu mom, jer si mnogo krvi prolio na zemlju preda mnom.
9Evo, rodiće ti se sin, on će biti miran čovek i smiriću ga od svih neprijatelja njegovih unaokolo; zato će mu biti ime Solomun; i mir i pokoj daću Izrailju za njegovog vremena.
10On će sazidati dom imenu mom, i on će mi biti sin, a ja njemu Otac, i utvrdiću presto carstva njegovog nad Izrailjem doveka.
11Zato, sine, Gospod će biti s tobom, i bićeš srećan, te ćeš sazidati dom Gospoda Boga svog kao što je govorio za te.
12Samo da ti da Gospod razum i mudrost kad te postavi nad Izrailjem da držiš zakon Gospoda Boga svog.
13Tada ćeš biti srećan, ako uzdržiš i ustvoriš uredbe i zakone koje je zapovedio Gospod preko Mojsija Izrailju. Budi slobodan i hrabar, ne boj se i ne plaši se.
14I evo u nevolji svojoj pripravio sam za dom Gospodnji, sto hiljada talanata zlata i hiljadu hiljada talanata srebra; a bronze i gvožđa bez mere, jer ga ima mnogo, takođe i drva i kamenja pripravio sam; a ti dodaj još.
15A imaš i poslenika mnogo, kamenara i zidara i drvodelja, i svakojakih ljudi veštih svakom poslu.
16Ima zlata, srebra, i bronze i gvožđa bez mere; nastani dakle i radi, i Gospod će biti s tobom.
17Potom zapovedi David svim knezovima Izrailjevim da pomažu Solomunu, sinu njegovom:
18Nije li s vama Gospod Bog vaš, koji vam je dao mir od svuda? Jer je dao u ruke moje stanovnike ove zemlje, i zemlja je pokorena Gospodu i narodu Njegovom.
19Sada, dakle, upravite srce svoje i dušu svoju da tražite Gospoda Boga svog; nastanite i zidajte svetinju Gospodu Bogu da unesete kovčeg zaveta Gospodnjeg i sveto posuđe Božije u dom koji će se sazidati imenu Gospodnjem.