Amos 8
1Ovo mi pokaza Gospod: Gle, kotarica letnjeg voća.
2I reče: Šta vidiš, Amose? A ja rekoh: Kotaricu letnjeg voća. A Gospod mi reče: 1 Dođe kraj narodu mom Izrailju, 2 neću ga više prolaziti. 1
3I pesme će crkvene biti ridanje u onaj dan, 2 govori Gospod; 1 biće mnoštvo mrtvih telesa, 2 koja će se svuda pobacati ćuteći. 1
4Čujte ovo, koji proždirete uboge i satirete siromahe u zemlji, 1
5Govoreći: Kad će proći mladina da prodajemo žito? 2 I subota da otvorimo pšenicu? 2 Umanjujući efu i povećavajući sikal i varajući lažnim merilima; 1
6Da kupujemo siromahe za novce i ubogog za jedne opanke, 2 i da prodajemo očinke od pšenice. 1
7Zakle se Gospod slavom Jakovljevom: 2 Neću nikada zaboraviti nijedno delo njihovo. 1
8Neće li se zemlja potresti od toga, 2 i protužiti svaki koji živi na njoj? 1 I neće li se sva razliti kao reka? 2 I neće li se odneti i potopiti kao od reke misirske? 1
9I u onaj dan, govori Gospod Gospod, 2 učiniću da sunce zađe u podne, 2 i pomračiću zemlju za belog dana. 1
10I pretvoriću praznike vaše u žalost 2 i sve pesme vaše u plač, 2 i metnuću kostret oko svih bedara, 1 i učiniću da svaka glava oćelavi 2 i da bude žalost kao za jedincem, 2 i kraj će joj biti kao gorak dan. 1
11Gle, idu dani, govori Gospod Gospod, 2 kad ću pustiti glad na zemlju, 1 ne glad hleba ni žeđ vode, 2 nego slušanja reči Gospodnjih. 1
12I potucaće se od mora do mora, 2 i od severa do istoka 1 trčaće tražeći reč Gospodnju, 2 i neće je naći. 1
13U to će vreme obamirati lepe devojke i mladići od žeđi, 1
14Koji se kunu krivicom samarijskom i govore: 2 Tako da je živ Bog tvoj, Dane, 2 i tako da je živ put u Virsaveju. 1 I pašće, i neće više ustati.