Matthew 14
1U to vreme dođe glas do Iroda četvorovlasnika o Isusu;
2i reče slugama svojim: To je Jovan krstitelj; on ustade iz mrtvih, i zato čini čudesa.
3Jer Irod uhvati Jovana, sveza ga i baci u tamnicu Irodijade radi žene Filipa brata svog.
4Jer mu govoraše Jovan: Ne možeš ti nje imati.
5I htede da ga ubije, ali se poboja naroda; jer ga držahu za proroka.
6A kad beše dan rođenja Irodovog, igra kći Irodijadina pred njima i ugodi Irodu.
7Zato i s kletvom obeća joj dati šta god zaište.
8A ona naučena od matere svoje: Daj mi, reče, ovde na krugu glavu Jovana krstitelja.
9I zabrinu se car; ali kletve radi i onih koji se gošćahu s njim, zapovedi joj dati.
10I posla te posekoše Jovana u tamnici.
11I donesoše glavu njegovu na krugu, i dadoše devojci, i odnese je materi svojoj.
12I došavši učenici njegovi, uzeše telo njegovo i ukopaše ga; i dođoše Isusu te javiše.
13I čuvši Isus, otide odande u lađi u pusto mesto nasamo. A kad to čuše ljudi, idoše za Njim pešice iz gradova.
14I izašavši Isus vide mnogi narod, i sažali mu se za njih, i isceli bolesnike njihove.
15A pred veče pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Ovde je pusto mesto, a dockan je već; otpusti narod neka ide u sela da kupi sebi hrane.
16A Isus reče im: Ne treba da idu; podajte im vi neka jedu.
17A oni rekoše Mu: Nemamo ovde do samo pet hlebova i dve ribe.
18A On reče: Donesite mi ih ovamo.
19I zapovedi narodu da posedaju po travi; pa uze onih pet hlebova i dve ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi, i prelomivši dade učenicima svojim, a učenici narodu.
20I jedoše svi, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče dvanaest kotarica punih.
21A onih što su jeli beše ljudi oko pet hiljada, osim žena i dece.
22I odmah natera Isus učenike svoje da uđu u lađu i napred da idu na one strane dok On otpusti narod.
23I odstupivši narod pope se na goru sam da se moli Bogu. I uveče beše onde sam.
24A lađa beše nasred mora u nevolji od valova, jer beše protivan vetar.
25A u četvrtu stražu noći otide k njima Isus idući po moru.
26I videvši Ga učenici po moru gde ide, poplašiše se govoreći: To je utvara; i od straha povikaše.
27A Isus odmah reče im govoreći: Ne bojte se; ja sam, ne plašite se.
28A Petar odgovarajući reče: Gospode! Ako si Ti, reci mi da dođem k Tebi po vodi.
29A On reče: Hodi. I izišavši iz lađe Petar iđaše po vodi da dođe k Isusu.
30No videći vetar veliki uplaši se, i počevši se topiti, povika govoreći: Gospode, pomagaj!
31I odmah Isus pruživši ruku uhvati Petra, i reče mu: Maloverni! Zašto se posumnja?
32I kad uđoše u lađu, presta vetar.
33A koji behu u lađi pristupiše i pokloniše Mu se govoreći: Vaistinu Ti si Sin Božji.
34I prešavši dođoše u zemlju genisaretsku.
35I poznavši Ga ljudi iz onog mesta, poslaše po svoj onoj okolini, i donesoše k Njemu sve bolesnike.
36I moljahu Ga da se samo dotaknu skuta od Njegove haljine; i koji se dotakoše ozdraviše.