Deuteronomy 2
1Potom se vratismo, i idosmo u pustinju k Crvenom Moru, kao što mi zapovedi Gospod, i obilazismo goru Sir dugo vremena.
2I reče mi Gospod:
3Dosta ste obilazili tu goru, obrnite se na sever.
4I zapovedi narodu i reci: Sada ćete preći preko međe braće svoje, sinova Isavovih, koji žive u Siru; i oni će vas se bojati, ali se i vi dobro čuvajte.
5Nemojte zametati boja sa njima, jer vam neću dati zemlje njihove ni stope, jer sam dao Isavu goru Sir u nasledstvo.
6Jela kupujte od njih za novce, i jedite; i vodu kupujte od njih za novce, i pijte.
7Jer te je Gospod Bog tvoj blagoslovio u svakom poslu ruku tvojih; i zna put tvoj po ovoj velikoj pustinji, i evo četrdeset godina beše s tobom Gospod Bog tvoj, i ništa ti nije nedostajalo.
8I prođosmo braću svoju, sinove Isavove, koji žive u Siru, poljem od Elata i od Gesion-Gavera. I odande savivši udarismo preko pustinje moavske.
9I Gospod mi reče: Nemoj pakostiti Moavcima ni zametati boja sa njima, jer ti neću dati zemlje njihove u nasledstvo; jer dadoh sinovima Lotovim u nasledstvo Ar.
10(Pre življahu onde Emeji, narod velik i jak i visok kao Enakimi;
11o njima se mislilo da su divovi kao i Enakimi; ali ih Moavci zvahu Emeji.
12I Horeji življahu pre u Siru, ali ih sinovi Isavovi isteraše i istrebiše ispred sebe i naseliše se na njihovo mesto, kao što učini Izrailj u zemlji svog nasledstva koje mu dade Gospod.)
13A sada ustanite i pređite preko potoka Zareda. I pređosmo preko potoka Zareda.
14A vremena za koje idosmo od Kadis-Varnije pa dokle pređosmo preko potoka Zareda, beše trideset i osam godina, dokle ne izumre u logoru sav onaj naraštaj, ljudi za vojsku, kao što im se beše zakleo Gospod.
15Jer i ruka Gospodnja beše protiv njih potirući ih iz logora dokle ne pomreše.
16I kad svi ti ljudi za vojsku pomreše u narodu,
17reče mi Gospod govoreći:
18Ti ćeš danas preći preko međe moavske kod Ara;
19i doći ćeš blizu sinova Amonovih; nemoj im pakostiti ni zametati boja sa njima, jer ti neću dati zemlje amonske u nasledstvo, jer je dadoh sinovima Lotovim u nasledstvo.
20(I za nju se mislilo da je zemlja divovska; u njoj pre življahu divovi, koje Amonci zvahu Zamzumi.
21Behu narod velik i jak i visok kao Enakimi; ali ih istrebi Gospod ispred njih, te oni preuzeše zemlju njihovu i naseliše se na njihovo mesto;
22kao što učini sinovima Isavovim, koji življahu u Siru, jer istrebi Horeje ispred njih, i preuzeše zemlju njihovu i ostaše na njihovom mestu do danas.
23I Aveje, koji življahu u Asirotu pa do Gaze, istrebiše Kaftoreji, koji izađoše od Kaftora, i naseliše se na njihovo mesto.)
24Ustanite, idite i pređite preko potoka Arnona; gle, dao sam ti u ruke Siona Amorejina, cara esevonskog i zemlju njegovu; počni uzimati nasledstvo i zavojšti na nj.
25Danas počinjem zadavati strah i trepet od tebe narodima pod celim nebom; koji god čuju za te, drhtaće i prepadaće se od tebe.
26I poslah poslenike iz pustinje Kedamota k Sionu, caru esevonskom s mirnim rečima govoreći:
27Da pređem preko tvoje zemlje; upravo ću putem ići, neću svrtati ni nadesno ni nalevo.
28Hranu da mi daješ za novce da jedem, i vodu za novce da mi daješ da pijem, samo da prođem pešice,
29kao što mi učiniše sinovi Isavovi koji žive u Siru, i Moavci, koji žive u Aru, dokle ne pređem preko Jordana u zemlju koju nam daje Gospod Bog naš.
30Ali ne hte Sion, car esevonski pustiti da prođemo kroz njegovu zemlju, jer Gospod Bog tvoj učini te otvrdnu duh njegov i srce njegovo posta uporno, da bi ga predao u tvoje ruke, kao što se vidi danas.
31I reče mi Gospod: Gledaj, počeh predavati tebi Siona i zemlju njegovu; počni uzimati zemlju njegovu da je naslediš.
32I iziđe pred nas Sion i sav narod njegov na boj u Jasu.
33I dade nam ga Gospod Bog naš, i ubismo ga sa sinovima njegovim i svim narodom njegovim.
34I uzesmo tada sve gradove njegove, i pobismo ljude po svim tim gradovima, i žene i decu, ne ostavismo živog nijednog.
35Samo stoku zaplenismo za se i plen što beše po gradovima koje uzesmo.
36Od Aroira koji je na potoku Arnonu, i od grada koji je u dolini, pa do Galada ne beše grada koji bi nam odoleo: sve to dade nam Gospod Bog naš.
37Samo k zemlji sinova Amonovih nisi pristupio niti ka kome kraju na potoku Javoku, ni ka gradovima u gori niti kome mestu što je zabranio Gospod Bog naš.