Genesis 14
1A kad beše Amarfal car senarski, Arion car elasarski, Hodologomor car elamski i Targal car gojimski,
2zavojevaše na Valu cara sodomskog, i na Varsu cara gomorskog, i na Senara cara adamskog, i na Simovora cara sevojimskog i na cara od Valake, koja je sada Sigor.
3Svi se ovi skupiše u dolini sidimskoj koja je sada slano more.
4Dvanaest godina behu služili Hodologomoru, pa trinaeste godine odmetnuše se.
5A četrnaeste godine dođe Hodologomor i carevi koji behu s njim, i pobiše Rafaje u Astarotu karnajimskom i Zuzeje u Amu i Omeje u polju kirijatajskom,
6i Horeje u planini njihovoj Siru do ravnice faranske pokraj pustinje.
7Od tuda vrativši se dođoše u En-Mispat, koji je sada Kadis, i isekoše sve koji živehu u zemlji amaličkoj, i Amoreje koji živehu u Asason-Tamaru.
8Tada iziđe car sodomski i car gomorski i car adamski i car sevojimski i car od Valake, koje je sada Sigor, izađoše na njih u dolinu sidimsku,
9na Hodologomora cara elamskog, i na Targala cara gojimskog, i na Amarfala cara senarskog, i na Arioha cara elasarskog, četiri cara na pet.
10A u dolini sidimskoj beše mnogo rupa iz kojih se vadila smola; i pobeže car sodomski i car gomorski, i onde padoše, a šta osta pobeže u planinu.
11I uzeše sve blago u Sodomu i Gomoru i svu hranu njihovu, i otidoše.
12Uzeše i Lota, sinovca Avramovog, i blago njegovo, i otidoše, jer živeše u Sodomu.
13A dođe jedan koji beše utekao, te javi Avramu Jevrejinu, koji živeše u ravni Mamrija Amorejina, brata Esholu i brata Avnanu, koji behu u veri s Avramom.
14A kad Avram ču da mu se zarobio sinovac, naoruža sluge svoje, trista osamnaest, koji se rodiše u njegovoj kući, i pođe u poteru do Dana.
15Onde razdelivši svoje udari na njih noću sa slugama svojim, i razbi ih, i otera ih do Hovala, koji je na levo od Damaska,
16i povrati sve blago; povrati i Lota sinovca svog s blagom njegovim, i žene i ljude.
17A car sodomski iziđe mu na susret kad se vrati razbivši Hodologomora i careve što behu s njim, u dolinu Savinu, koje je sada dolina careva.
18A Melhisedek car salimski iznese hleb i vino; a on beše sveštenik Boga Višnjeg.
19I blagoslovi ga govoreći: 1 Blagosloven da je Avram Bogu Višnjem, 2 čije je nebo i zemlja! 1
20I blagosloven da je Bog Višnji, 2 koji predade neprijatelje tvoje u ruke tvoje! I dade mu Avram desetak od svega.
21A car sodomski reče Avramu: Daj meni ljude, a blago uzmi sebi.
22A Avram reče caru sodomskom: Dižem ruku svoju ka Gospodu Bogu Višnjem, čije je nebo i zemlja, zaklinjući se:
23Ni konca ni remena od obuće neću uzeti od svega što je tvoje, da ne kažeš: Ja sam obogatio Avrama;
24osim što su pojeli momci, i osim dela ljudima koji su išli sa mnom, Esholu, Avnanu i Mamriju, oni neka uzmu svoj deo.