Genesis 3
1Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reče ženi: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu?
2A žena reče zmiji: Mi jedemo rod sa svakog drveta u vrtu;
3samo rod s onog drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete.
4A zmija reče ženi: Nećete vi umreti;
5nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo.
6I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra rod s njega i okusi, pa dade i mužu svom, te i on okusi.
7Tada im se otvoriše oči, i videše da su goli; pa spletoše lišća smokovog i načiniše sebi pregače.
8I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu.
9A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: Gde si?
10A on reče: Čuh glas Tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih.
11A Bog reče: Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onog drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega?
12A Adam reče: Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh.
13A Gospod Bog reče ženi: Zašto si to učinila? A žena odgovori: Zmija me prevari, te jedoh.
14Tada reče Gospod Bog zmiji: 1 Kad si to učinila, 2 da si prokleta mimo svako živinče 2 i mimo sve zveri poljske; 1 na trbuhu da se vučeš 2 i prah da jedeš do svog veka. 1
15I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene 2 i između semena tvog i semena njenog; 1 ono će ti na glavu stajati 2 a ti ćeš ga u petu ujedati.
16A ženi reče: 1 Tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš, 2 s mukama ćeš decu rađati, 1 i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvog, 2 i on će ti biti gospodar.
17Pa onda reče Adamu: 1 Što si poslušao ženu 2 i okusio s drveta s kog sam ti zabranio 2 rekavši da ne jedeš s njega, 1 zemlja da je prokleta s tebe, 2 s mukom ćeš se od nje hraniti do svog veka; 1
18Trnje i korov će ti rađati, 2 a ti ćeš jesti zelje poljsko; 1
19Sa znojem lica svog ješćeš hleb, 2 dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; 2 jer si prah, i u prah ćeš se vratiti.
20I Adam nadede ženi svojoj ime Jeva, zato što je ona mati svima živima.
21I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih.
22I reče Gospod Bog: Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro šta li zlo; ali sada da ne pruži ruku svoju i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do veka živi.
23I Gospod Bog izagna ga iz vrta edemskog da radi zemlju, od koje bi uzet;
24i izagnav čoveka postavi pred vrtom edemskim heruvima s plamenim mačem, koji se vijaše i tamo i amo, da čuva put ka drvetu od života.