Genesis 49
1Posle sazva Jakov sinove svoje i reče: Skupite se da vam javim šta će vam biti do posletka. 1
2Skupite se i poslušajte, sinovi Jakovljevi, 2 poslušajte Izrailja oca svog. 1
3Ruvime, ti si prvenac moj, 2 krepost moja i početak sile moje; 2 prvi gospodstvom i prvi snagom. 1
4Navro si kao voda; 2 nećeš biti prvi; 1 jer si stao na postelju oca svog 2 i oskvrnio je legav na nju. 1
5Simeun i Levije, braća, 2 mačevi su im oružje nepravdi. 1
6U tajne njihove da ne ulazi duša moja, 2 sa zborom njihovim da se ne sastavlja slava moja; 1 jer u gnevu svom pobiše ljude, 2 i za svoje veselje pokidaše volove. 1
7Proklet da je gnev njihov, što beše nagao, 2 i ljutina njihova, što beše žestoka; 1 razdeliću ih po Jakovu, 2 i rasuću ih po Izrailju. 1
8Juda, tebe će hvaliti braća tvoja, 2 a ruka će ti biti za vratom neprijateljima tvojim, 2 i klanjaće ti se sinovi oca tvog. 1
9Laviću Juda! S plena si se vratio, sine moj; 1 spusti se i leže kao lav 1 i kao ljuti lav; 2 ko će ga probuditi? 1
10Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude 1 niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, 1 dokle ne dođe Onaj kome pripada, 2 i Njemu će se pokoravati narodi. 1
11Veže za čokot magare svoje, 1 i za plemenitu lozu mlade od magarice svoje; 2 u vinu pere haljinu svoju 2 i ogrtač svoj u soku od grožđa. 1
12Oči mu se crvene od vina 2 i zubi bele od mleka. 1
13Zavulon će živeti pokraj mora 1 i gde pristaju lađe, 2 a međa će mu biti do Sidona. 1
14Isahar je magarac jak u kostima, 2 koji leži u toru, 1
15I vide da je počivanje dobro 1 i da je zemlja mila, 2 sagnuće ramena svoja da nosi, 2 i plaćaće danak. 1
16Dan će suditi svom narodu, 2 kao jedno između plemena Izrailjevih. 1
17Dan će biti zmija na putu 1 i guja na stazi, 2 koja ujeda konja za kičicu, 2 te pada konj na uznako. 1
18Gospode, Tebe čekam da me izbaviš. 1
19A Gad, njega će vojska savladati; 2 ali će najposle on nadvladati. 1
20U Asira će biti obilata hrana, 2 i on će davati slasti carske. 1
21Neftalim je košuta puštena, 2 i govoriće lepe reči. 1
22Josif je rodna grana, 1 rodna grana kraj izvora, 2 kojoj se ogranci raširiše svrh zida. 1
23Ako ga i ucveliše ljuto 1 i streljaše na nj, 2 i biše mu neprijatelji strelci, 1
24Opet osta jak luk njegov 1 i ojačaše mišice ruku njegovih 2 od ruku jakog Boga Jakovljevog, 2 odakle posta pastir, kamen Izrailju, 1
25Od silnog Boga oca tvog, 2 koji će ti pomagati, 1 i od Svemogućeg, 2 koji će te blagosloviti 1 blagoslovima ozgo s neba, 2 blagoslovima ozdo iz bezdana, 2 blagoslovima od dojaka i od materice. 1
26Blagoslovi oca tvog 2 nadvisiše blagoslove mojih starih svrh brda večnih, 1 neka budu nad glavom Josifovom 2 i nad temenom odvojenog između braće. 1
27Venijamin je vuk grabljivi, 2 jutrom jede lov, 2 a večerom deli plen.
28Ovo su dvanaest plemena Izrailjevih, i ovo im otac izgovori kad ih blagoslovi, svako blagoslovom njegovim blagoslovi ih.
29Potom im zapovedi i reče im: Kad se priberem k rodu svom, pogrebite me kod otaca mojih u pećini koja je na njivi Efrona Hetejina,
30u pećini koja je na njivi makpelskoj prema Mamriji u zemlji hananskoj, koju kupi Avram s njivom u Efrona Hetejina da ima svoj grob.
31Onde pogrebe Avrama i Saru ženu njegovu, onde pogreboše Isaka i Reveku ženu njegovu, i onde pogreboh Liju.
32A kupljena je njiva i pećina na njoj u sinova Hetovih.
33A kad izgovori Jakov zapovesti sinovima svojim, diže noge svoje na postelju, i umre, i pribran bi k rodu svom.