Revelation 7
1I potom videh četiri anđela gde stoje na četiri ugla zemlje, i drže četiri vetra zemaljska, da ne duše vetar na zemlju, ni na more, ni na i kakvo drvo.
2I videh drugog anđela gde se penje od istoka sunčanog, koji imaše pečat Boga Živoga; i povika glasom velikim na četiri anđela kojima beše dano da kvare zemlju i more, govoreći:
3Ne kvarite ni zemlje, ni mora, ni drveta, dokle zapečatim sluge Boga našeg na čelima njihovim.
4I čuh broj zapečaćenih, sto i četrdeset i četiri hiljade zapečaćenih od svih kolena sinova Izrailjevih: 1
5Od kolena Judinog dvanaest hiljada zapečaćenih; 1 od kolena Ruvimovog dvanaest hiljada zapečaćenih; 1 od kolena Gadovog dvanaest hiljada zapečaćenih; 1
6Od kolena Asirovog dvanaest hiljada zapečaćenih; 1 od kolena Neftalimovog dvanaest hiljada zapečaćenih; 1 od kolena Manasijinog dvanaest hiljada zapečaćenih; 1
7Od kolena Simeunovog dvanaest hiljada zapečaćenih; 1 od kolena Levijevog dvanaest hiljada zapečaćenih; 1 od kolena Isaharovog dvanaest hiljada zapečaćenih; 1
8Od kolena Zavulonovog dvanaest hiljada zapečaćenih; 1 od kolena Josifovog dvanaest hiljada zapečaćenih; 1 od kolena Venijaminovog dvanaest hiljada zapečaćenih.
9Po tom videh, i gle, narod mnogi, kog ne može niko izbrojati, od svakog jezika i kolena i naroda i plemena, stajaše pred prestolom i pred Jagnjetom, obučen u haljine bele, i palme u rukama njihovim.
10I povikaše glasom velikim govoreći: Spasenje Bogu našem, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu.
11I svi anđeli stajahu oko prestola i starešine i četiri životinje, i padoše na lice pred prestolom, i pokloniše se Bogu.
12Govoreći: Amin; blagoslov i slava i premudrost i hvala i čast i sila i jačina Bogu našem va vek veka. Amin.
13I odgovori jedan od starešina govoreći mi: Ovi obučeni u bele haljine ko su, i otkuda dođoše?
14I rekoh mu: Gospodaru! Ti znaš. I reče mi: Ovo su koji dođoše od nevolje velike, i opraše haljine svoje i ubeliše haljine svoje u krvi Jagnjetovoj. 1
15Zato su pred prestolom Božijim, 2 i služe Mu dan i noć u crkvi Njegovoj; 2 i Onaj što sedi na prestolu useliće se u njih. 1
16Više neće ogladneti, 2 i neće na njih pasti sunce, 2 niti ikakva vrućina. 1
17Jer Jagnje, koje je nasred prestola, pašće ih, 2 i uputiće ih na izvore žive vode; 2 i Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih.