Revelation 16
1I čuh glas veliki iz crkve gde govori sedmorici anđela: Idite, i izlijte sedam čaša gneva Božijeg na zemlju.
2I ode prvi anđeo, i izli čašu svoju na zemlju; i postaše rane zle i ljute na ljudima koji imaju žig zverin i koji se klanjaju ikoni njenoj.
3I drugi anđeo izli čašu svoju u more; i posta krv kao od mrtvaca, i svaka duša živa umre u moru.
4I treći anđeo izli čašu svoju na reke i na izvore vodene; i posta krv.
5I čuh anđela vodenog gde govori: 1 Pravedan si Gospode, 2 koji jesi, i koji beše, i svet, 2 što si ovo sudio; 1
6Jer proliše krv svetih i proroka, 2 i krv si im dao da piju 2 jer su zaslužili.
7I čuh drugog iz oltara gde govori: 1 Da, Gospode Bože Svedržitelju, 2 istiniti su i pravi sudovi Tvoji.
8I četvrti anđeo izli čašu svoju na sunce, i dano mu bi da žeže ljude ognjem.
9I opališe se ljudi od velike vrućine, i huliše na ime Boga koji ima oblast nad zlima ovima, i ne pokajaše se da Mu dadu slavu.
10I peti anđeo izli čašu svoju na presto zverin; i carstvo njeno posta tamno, i žvakahu jezike svoje od bola.
11I huliše na ime Boga nebeskog od bola i od rana svojih, i ne pokajaše se od dela svojih.
12I šesti anđeo izli čašu svoju na veliku reku Eufrat; i presahnu voda njena, da se pripravi put carevima od istoka sunčanog.
13I videh iz usta aždahinih, i iz usta zverinih, i iz usta lažnog proroka, gde iziđoše tri nečista duha, kao žabe.
14Jer su ovo duhovi đavolski koji čine čudesa i izlaze k carevima svega vasionog sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan Boga Svedržitelja.
15Evo idem kao lupež; blago onome koji je budan i koji čuva haljine svoje, da go ne hodi i da se ne vidi sramota njegova.
16I sabra ih na mesto koje se jevrejski zove Armagedon.
17I sedmi anđeo izli čašu svoju po nebu, i iziđe glas veliki iz crkve nebeske od prestola govoreći: Svrši se.
18I biše sevanja munja i gromovi, i glasovi, i bi veliko tresenje zemlje, kakvo nikad ne bi otkako su ljudi na zemlji, toliko tresenje, tako veliko.
19I grad veliki razdeli se na tri dela, i gradovi neznabožački padoše; i Vavilon veliki spomenu se pred Bogom da mu da čašu vina ljutog gneva svog.
20I sva ostrva pobegoše, i gore se ne nađoše.
21I grad veliki kao glava pade s neba na ljude; i ljudi huliše na Boga od zla gradnog, jer je velika muka njegova vrlo.