Ecclesiastes 11
1Baci hleb svoj povrh vode; 2 jer ćeš ga naći posle mnogo vremena. 1
2Razdeli sedmorici i osmorici; 2 jer ne znaš kakvo će zlo biti na zemlji. 1
3Kad se napune oblaci, 2 prosipaju dažd na zemlju, 1 i ako padne drvo na jug ili na sever, 2 gde padne drvo onde će ostati. 1
4Ko pazi na vetar, neće sejati, 2 i ko gleda na oblake, neće žeti.
5Kako ne znaš koji je put vetru ni kako postaju kosti u utrobi trudne žene, tako ne znaš dela Božijeg i kako tvori sve.
6Iz jutra sej seme svoje i uveče nemoj da ti počivaju ruke, jer ne znaš šta će biti bolje, ovo ili ono, ili će oboje biti jednako dobro.
7Slatka je svetlost, i dobro je očima gledati sunce.
8Ali da čovek živi mnogo godina i svagda se veseli, pa se opomene dana tamnih kako će ih biti mnogo, sve što je bilo biće taština.
9Raduj se, mladiću, za mladosti svoje, i neka se veseli srce tvoje dok si mlad, i hodi kuda te srce tvoje vodi i kuda oči tvoje gledaju; ali znaj da će te za sve to Bog izvesti na sud.
10Ukloni dakle žalost od srca svog, i odrini zlo od tela svog, jer je detinjstvo i mladost taština.