Lamentations 1
1Kako sedi sam, posta kao udovica, 2 grad koji beše pun naroda! 1 Velik među narodima, 2 glava među zemljama potpade pod danak! 1
2Jednako plače noću, i suze su mu na obrazima, 2 nema nikoga od svih koji ga ljubljahu da ga poteši; 1 svi ga prijatelji njegovi izneveriše, 2 postaše mu neprijatelji. 1
3Iseli se Juda od muke i ljutog ropstva; 2 sedi među narodima, 1 ne nalazi mir; 2 svi koji ga goniše stigoše ga u tesnacu. 1
4Putevi sionski tuže, 2 jer niko ne ide na praznik; 1 sva su vrata njegova pusta, 2 sveštenici njegovi uzdišu, 1 devojke su njegove žalosne, 2 i sam je jadan. 1
5Protivnici njegovi postaše glava, 2 neprijateljima je njegovim dobro; 1 jer ga Gospod ucveli za mnoštvo bezakonja njegovog; 2 deca njegova idu u ropstvo pred neprijateljem. 1
6I otide od kćeri sionske sva slava njena; 2 knezovi su njeni kao jeleni koji ne nalaze paše; 1 idu nemoćni pred onim koji ih goni. 1
7Opominje se Jerusalim u muci svojoj i u jadu svom 2 svih milina što je imao od starine, 1 kad pada narod njegov od ruke neprijateljeve, 2 a nikoga nema da mu pomogne; 1 neprijatelji gledaju ga 2 i smeju se prestanku njegovom. 1
8Teško sagreši Jerusalim, 2 zato posta kao nečista žena; 1 svi koji su ga poštovali preziru ga, 2 jer videše golotinju njegovu; 1 a on uzdiše, 2 i okreće se natrag. 1
9Nečistota mu beše na skutovima; 2 nije mislio na kraj svoj; 1 pao je za čudo, 2 a nema nikoga da ga poteši. 1 Pogledaj, Gospode, muku moju, 2 jer se neprijatelj poneo. 1
10Neprijatelj poseže rukom na sve drage stvari njegove, 2 i on gleda kako narodi ulaze u svetinju njegovu, 2 za koje si zapovedio da ne dolaze na sabor Tvoj. 1
11Sav narod njegov uzdiše tražeći hleba, 2 daju dragocene stvari svoje za jelo da okrepe dušu. 1 Pogledaj, Gospode, 2 i vidi kako sam poništen. 1
12Zar vam nije stalo, 2 svi koji prolazite ovuda? 1 Pogledajte i vidite, 2 ima li bola kakav je moj, 1 koji je meni dopao, 2 kojim me ucveli Gospod u dan žestokog gneva svog. 1
13S visine pusti oganj u kosti moje, 2 koji ih osvoji; 1 razape mrežu nogama mojim, 2 obori me nauznako, 1 pustoši me, 2 te po vas dan tužim. 1
14Svezan je rukom njegovom jaram od greha mojih, 2 usukani su i dođoše mi na vrat; 1 obori silu moju; 1 predade me Gospod u ruke, 2 iz kojih se ne mogu podignuti. 1
15Polazi Gospod sve junake moje usred mene, 2 sazva na me sabor da potre mladiće moje; 1 kao grožđe u kaci izgazi Gospod devojku, 2 kćer Judinu. 1
16Zato ja plačem, oči moje, 2 oči moje liju suze, 1 jer je daleko od mene utešitelj, 2 koji bi ukrepio dušu moju; 1 sinovi moji propadoše, 2 jer nadvlada neprijatelj. 1
17Sion širi ruke svoje, 2 nema nikoga da ga teši; 1 Gospod zapovedi za Jakova, 2 te ga opkoliše neprijatelji; 1 Jerusalim posta među njima kao nečista žena. 1
18Pravedan je Gospod, 2 jer se suprotih zapovesti Njegovoj; 1 čujte, svi narodi, 2 i vidite bol moj; 1 devojke moje i mladići moji otidoše u ropstvo. 1
19Zvah prijatelje svoje, 2 oni me prevariše; 1 sveštenici moji i starešine moje pomreše u gradu 2 tražeći hrane da okrepe dušu svoju. 1
20Pogledaj, Gospode, jer mi je tuga, 2 utroba mi se uskolebala, 1 srce se moje prevrće u meni, 2 jer se mnogo suprotih; 1 napolju učini me sirotim mač, 2 a kod kuće sama smrt. 1
21Čuju gde uzdišem, 2 ali nema nikoga da me poteši; 1 svi neprijatelji moji čuše za nesreću moju 2 i raduju se što si to učinio; 1 dovešćeš dan koji si oglasio, 2 te će oni biti kao ja. 1
22Neka izađe preda te sva zloća njihova, 2 i učini kao što si učinio meni za sve grehe moje; 1 jer je mnogo uzdaha mojih 2 i srce je moje žalosno.