Jeremiah 15
1I reče mi Gospod: Da stane Mojsije i Samuilo preda me, ne bi se duša moja obratila k tom narodu; oteraj ih ispred mene, i neka odlaze.
2I ako ti kažu: Kuda ćemo ići? Tada im reci: Ovako veli Gospod: 1 ko je za smrt, na smrt; 2 ko je za mač, pod mač; 1 ko za glad, na glad; 2 ko za ropstvo, u ropstvo.
3I pustiću na njih četvoro, govori Gospod: Mač, da ih ubija, i pse, da ih razvlače, i ptice nebeske i zveri zemaljske, da ih jedu i istrebe.
4I daću ih da se potucaju po svim carstvima zemaljskim radi Manasije sina Jezekijinog cara Judinog za ono što je učinio u Jerusalimu. 1
5Jer ko bi se smilovao na tebe, Jerusalime? 2 Ko li bi te požalio? 2 Ko li bi došao da zapita kako ti je? 1
6Ti si me ostavio, govori Gospod, 2 otišao si natrag; 1 zato ću mahnuti rukom svojom na te i pogubiću te; 2 dosadi mi žaliti. 1
7Zato ću ih izvijati vijačom na vratima zemaljskim, 2 učiniću ih sirotima, 1 potrću narod svoj, 2 jer se ne vraćaju s puteva svojih. 1
8Više će mi biti udovica njegovih nego peska morskog, 2 dovešću im na majke momačke zatirače u podne, 2 i pustiću iznenada na njih smetnju i strahotu. 1
9Iznemoći će koja je rodila sedmoro 2 i ispustiće dušu, 1 sunce će joj zaći još za dana, 2 sramiće se i stideće se, 1 a ostatak ću njihov dati pod mač 2 pred neprijateljima njihovim, 2 govori Gospod.
10Teško meni, majko moja, što si me rodila da se sa mnom prepire i da se sa mnom svađa sva zemlja; ne davah u zajam niti mi davaše u zajam, i opet me svi proklinju.
11Gospod reče: Doista, ostatku će tvom biti dobro, i braniću te od neprijatelja, kad budeš u nevolji i u teskobi.
12Eda li će gvožđe slomiti gvožđe severno i bronzu?
13Imanje tvoje i blago tvoje daću da se razgrabi bez cene po svim međama tvojim, i to za sve grehe tvoje.
14I odvešću te s neprijateljima tvojim u zemlju koje ne poznaješ, jer se raspalio oganj od gneva mog, i goreće nad vama. 1
15Ti znaš, Gospode, 2 opomeni me se i pohodi me 2 i osveti me od onih koji me gone; 1 nemoj me zgrabiti dokle se ustežeš od gneva; 2 znaj da podnosim rug tebe radi. 1
16Kad se nađoše reči Tvoje, pojedoh ih, 2 i reč Tvoja bi mi radost i veselje srcu mom, 1 jer je ime Tvoje prizvano na me, 2 Gospode Bože nad vojskama. 1
17Ne sedim u veću podsmevačkom 2 niti se s njima veselim; 1 sedim sam radi ruke Tvoje, 2 jer si me napunio srdnje. 1
18Zašto bol moj jednako traje? 1 I zašto je rana moja smrtna, 2 te neće da se isceli? 1 Hoćeš li mi biti kao varalica, 2 kao voda nepostojana? 1
19Zato ovako veli Gospod: 1 Ako se obratiš, 2 ja ću te opet postaviti da stojiš preda mnom, 1 ako odvojiš što je dragoceno od rđavog, 2 bićeš kao usta moja; 1 oni neka se obrate k tebi, 2 a ti se ne obraćaj k njima. 1
20I učiniću da budeš tom narodu kao jak zid bronzani, 2 i udaraće na te, ali te neće nadvladati; 1 jer sam ja s tobom da te čuvam i izbavljam, 2 govori Gospod. 1
21I izbaviću te iz ruku zlih ljudi, 2 i iskupiću te iz ruku nasilničkih.