Jeremiah 3
1Govore: Ako ko pusti ženu svoju, 2 i ona otišavši od njega uda se za drugog, 2 hoće li se onaj vratiti k njoj? 1 Ne bi li se sasvim oskvrnila ona zemlja? 2 A ti si se kurvala s mnogim milosnicima; 2 ali opet vrati se k meni, veli Gospod. 1
2Podigni oči svoje k visinama, 2 i pogledaj gde se nisi kurvala; 1 na putevima si sedela čekajući ih kao Arapin u pustinji, 2 i oskvrnila si zemlju kurvarstvom svojim i zloćom svojom. 1
3Zato se ustaviše daždi, 2 i ne bi poznog dažda; 1 ali u tebe beše čelo žene kurve, 2 i ne hte se stideti. 1
4Hoćeš li odsele vikati k meni: 2 Oče moj, Ti si vođ mladosti moje? 1
5Hoće li se srditi jednako? 2 Hoće li se gneviti do veka? 1 Eto, govoriš, a činiš zlo koliko god možeš.
6Još mi reče Gospod za vremena cara Josije: Jesi li video šta učini odmetnica, Izrailj? Kako odlazi na svako visoko brdo i pod svako zeleno drvo, i kurva se onde.
7I, pošto učini sve to, rekoh: Vrati se k meni; ali se ne vrati; i to vide nevernica, sestra njena, Juda.
8I svide mi se za sve to što učini preljubu odmetnica Izrailj da je pustim i dam joj knjigu raspusnu; ali se ne poboja nevernica sestra joj Juda, nego otide, te se i ona prokurva.
9I sramotnije kurvanjem svojim oskvrni zemlju, jer činjaše preljubu s kamenom i s drvetom.
10I kod svega toga ne vrati se k meni nevernica sestra joj Juda svim srcem svojim, nego lažno, govori Gospod.
11Za to mi reče Gospod: Odmetnica Izrailj opravda se više nego nevernica Juda.
12Idi i viči ove reči k severu, i reci: 1 Vrati se, odmetnice Izrailju, 2 veli Gospod, 1 i neću pustiti da padne gnev moj na vas, 2 jer sam milostiv, 1 veli Gospod, 2 neću se gneviti do veka. 1
13Samo poznaj bezakonje svoje, 2 da si se odmetnula Gospodu Bogu svom, 1 te si tumarala k tuđima pod svako drvo zeleno, 2 i niste slušali glas moj, 2 veli Gospod. 1
14Obratite se, sinovi odmetnici, 2 veli Gospod, 1 jer sam ja muž vaš, 2 i uzeću vas, jednog iz grada i dva iz porodice, 2 i odvešću vas u Sion.
15I daću vam pastire po srcu svom, koji će vas pasti znanjem i razumom.
16I kad se umnožite i narodite u zemlji, onda se, veli Gospod, neće više govoriti: Kovčeg zaveta Gospodnjeg; niti će im dolaziti na um niti će ga pominjati, niti će hoditi k njemu, niti će ga više opravljati.
17U to će se vreme Jerusalim zvati presto Gospodnji, i svi će se narodi sabrati u nj, k imenu Gospodnjem u Jerusalimu, i neće više ići po misli srca svog zlog.
18U to će vreme dom Judin ići s domom Izrailjevim, i doći će zajedno iz zemlje severne u zemlju koju dadoh u nasledstvo ocima vašim. 1
19Ali ja rekoh: 1 Kako bih te postavio među sinove 2 i dao ti zemlju željenu, 2 krasno nasledstvo mnoštva naroda? 1 I rekoh: Ti ćeš me zvati: Oče moj; 2 i nećeš se odvratiti od mene. 1
20Doista kao što žena izneveri druga svog, 2 tako izneveriste mene, dome Izrailjev, 2 veli Gospod. 1
21Glas po visokim mestima neka se čuje, 2 plač, molbe sinova Izrailjevih, 1 jer prevratiše put svoj, 2 zaboraviše Gospoda Boga svog. 1
22Vratite se, sinovi odmetnici, 2 i isceliću odmete vaše. 1 Evo, mi idemo k Tebi, 2 jer si Ti Gospod Bog naš. 1
23Doista, zaludu su humovi, mnoštvo gora; 2 doista, u Gospodu je Bogu našem spasenje Izrailjevo.
24Jer ta sramota proždre trud otaca naših od detinjstva našeg, ovce njihove i goveda njihova, sinove njihove i kćeri njihove.
25Ležimo u sramoti svojoj, i pokriva nas rug naš; jer Gospodu Bogu svom grešismo mi i oci naši od detinjstva svog do danas, i ne slušasmo glas Gospoda Boga svog.