Jeremiah 31
1U to vreme, govori Gospod, ja ću biti Bog svim porodicama Izrailjevim, i oni će mi biti narod. 1
2Ovako veli Gospod: 1 Narod što osta od mača nađe milost u pustinji, 2 kad iđah da dam odmor Izrailju. 1
3Odavna mi se javljaše Gospod. 1 Ljubim te ljubavlju večnom, 2 zato ti jednako činim milost. 1
4Opet ću te sazidati, i bićeš sazidana, 2 devojko Izrailjeva, 1 opet ćeš se veseliti bubnjevima svojim, 2 i izlazićeš sa zborom igračkim. 1
5Opet ćeš saditi vinograde na brdima samarijskim, 2 sadiće vinogradari i ješće rod. 1
6Jer će doći dan kad će vikati čuvari na gori Jefremovoj: 2 Ustanite, da idemo na Sion, ka Gospodu Bogu svom. 1
7Jer ovako veli Gospod: 1 Pevajte veselo radi Jakova, 2 i podvikujte radi glave narodima; 1 javljajte, hvalite i govorite: 2 Spasi, Gospode, narod svoj, ostatak Izrailjev. 1
8Evo, ja ću ih dovesti iz zemlje severne, 2 i sabraću ih s krajeva zemaljskih, 1 i slepog i hromog, 2 i trudnu i porodilju, 1 sve zajedno, 2 zbor veliki vratiće se ovamo. 1
9Ići će plačući, 2 i s molitvama ću ih dovesti natrag; 1 vodiću ih pokraj potoka pravim putem, 2 na kome se neće spoticati; 1 jer sam Otac Izrailju, 2 i Jefrem je prvenac moj. 1
10Čujte, narodi, reč Gospodnju, 2 i javljajte po dalekim ostrvima i recite: 1 Koji raseja Izrailja, skupiće ga, 2 i čuvaće ga kao pastir stado svoje. 1
11Jer iskupi Gospod Jakova, 2 i izbavi ga iz ruku jačeg od njega. 1
12I doći će i pevaće na visini sionskoj, 2 i steći će se k dobru Gospodnjem, 1 k žitu, k vinu i k ulju, 2 k jaganjcima i teocima; 1 i duša će im biti kao vrt zaliven, 2 i neće više tužiti. 1
13Tada će se veseliti devojka u kolu, 2 i momci i starci zajedno, 1 i promeniću žalost njihovu na radost, i utešiću ih, 2 i razveseliću ih po žalosti njihovoj. 1
14I napitaću sveštenicima dušu pretilinom, 2 i narod će se moj nasititi dobra mog, 2 govori Gospod. 1
15Ovako veli Gospod: 1 Glas u Rami ču se, 2 naricanje i plač veliki; 1 Rahilja plače za decom svojom, 2 neće da se uteši za decom svojom, jer ih nema. 1
16Ovako veli Gospod: 1 Ustavi glas svoj od plača 2 i oči svoje od suza, 1 jer ima plata delu tvom, 2 govori Gospod, 1 i oni će se vratiti iz zemlje neprijateljske. 1
17I imaš nadu za posledak, govori Gospod, 2 da će se vratiti sinovi tvoji na međe svoje. 1
18Čujem doista Jefrema gde tuži: 1 Pokarao si me, 2 te sam pokaran kao june neuko; 1 obrati me da se obratim, 2 jer si Ti Gospod Bog moj. 1
19Jer pošto se obratih, 2 pokajah se; 1 i pošto se naučih, 2 udarih se po bedru; 1 jer se posramih 2 i stidim se što nosim sramotu mladosti svoje. 1
20Nije li mi Jefrem mio sin? 2 Nije li dete predrago? 1 Od kad govorih protiv njega, 2 jednako ga se opominjem; 1 zato je srce moje ustreptalo njega radi, 2 doista ću se smilovati na nj, 2 govori Gospod. 1
21Podigni znake, nanesi gomile kamenja, 2 zapamti put kojim si išla; 1 vrati se, devojko Izrailjeva, 2 vrati se u gradove svoje. 1
22Dokle ćeš lutati, 2 kćeri odmetnice! 1 Jer je Gospod učinio nešto novo na zemlji: 2 žena će opkoliti čoveka.
23Ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Još ću ovu reč govoriti u zemlji Judinoj i u gradovima njegovim kad natrag dovedem roblje njihovo: 1 Gospod da te blagoslovi, 2 stane pravde, sveta goro!
24Jer će se naseliti u njoj Juda, i svi gradovi njegovi, i ratari i koji idu za stadom.
25Jer ću napojiti umornu dušu, i nasititi svaku klonulu dušu.
26U tom se probudih i pogledah, i san mi beše sladak.
27Evo idu dani, govori Gospod, kad ću zasejati dom Izrailjev i dom Judin semenom čovečijim i semenom od stoke.
28I kao što sam pazio na njih da ih istrebljujem i razvaljujem, i kvarim i zatirem i mučim, tako ću paziti na njih da ih sazidam i posadim, govori Gospod.
29U te dane neće se više govoriti: 1 Oci jedoše kiselo grožđe, 2 a sinovima trnu zubi.
30Nego će svaki za svoje grehe poginuti; ko god jede kiselo grožđe, tome će zubi trnuti.
31Evo, idu dani, govori Gospod, kad ću učiniti s domom Izrailjevim i s domom Judinim nov zavet,
32ne kao onaj zavet, koji učinih s ocima njihovim, kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje misirske, jer onaj zavet moj oni pokvariše, a ja im bejah muž, govori Gospod.
33Nego ovo je zavet što ću učiniti s domom Izrailjevim posle ovih dana, govori Gospod: metnuću zavet svoj u njih, i na srcu njihovom napisaću ga, i biću im Bog i oni će mi biti narod.
34I neće više učiti prijatelj prijatelja ni brat brata govoreći: Poznajte Gospoda; jer će me znati svi od malog do velikog, govori Gospod; jer ću im oprostiti bezakonja njihova, i grehe njihove neću više pominjati. 1
35Ovako veli Gospod, 2 koji daje sunce da svetli danju, 2 i uredbe mesecu i zvezdama da svetle noću, 1 koji raskida more 2 i buče vali njegovi, 2 kome je ime Gospod nad vojskama: 1
36Ako tih uredbi nestane ispred mene, govori Gospod, 2 i seme će Izrailjevo prestati biti narod preda mnom na vek. 1
37Ovako veli Gospod: 1 Ako se može izmeriti nebo gore 2 i izvideti temelji zemaljski dole, 1 tada ću i ja odbaciti sve seme Izrailjevo 2 za sve što su učinili, 2 veli Gospod.
38Evo idu dani, govori Gospod, u koje će se sazidati Gospodu ovaj grad od kule Ananeilove do vrata na uglu.
39I još će dalje otići uže meračko do huma Gariva i obrnuće se na Goat.
40I sva dolina od mrtvih telesa i pepela, i sva polja sve do potoka Kedrona, do ugla konjskih vrata k istoku, biće svetinja Gospodu; neće se razvaliti ni potrti doveka.