Jeremiah 50
1Reč koju reče Gospod za Vavilon i za zemlju haldejsku preko Jeremije proroka. 1
2Javite narodima i razglasite, 2 podignite zastavu, 1 razglasite, ne tajite, 2 recite: 1 Uze se Vavilon, posrami se Vil, 2 razbi se Merodah; 1 posramiše se idoli njegovi, 2 razbiše se gadni bogovi njegovi.
3Jer se narod podiže na nj sa severa, koji će mu zemlju opusteti, da neće biti nikoga da živi u njoj; i ljudi i stoka pobeći će i otići.
4U te dane i u to vreme, govori Gospod, doći će sinovi Izrailjevi i sinovi Judini zajedno, ići će plačući i tražiće Gospoda Boga svog.
5Pitaće za put u Sion, i obrativši se onamo reći će: Hodite, sjedinimo se s Gospodom zavetom večnim, koji se ne zaboravlja.
6Narod je moj stado izgubljeno; pastiri njegovi zavedoše ga, te luta po gorama, ide s brda na humove, zaboravivši stan svoj.
7Ko ih nađe, proždiraše ih, i neprijatelji njihovi govoriše: Nećemo biti krivi, jer zgrešiše Gospodu, stanu pravde, Gospodu, nadi otaca njihovih.
8Bežite iz Vavilona i iziđite iz zemlje haldejske i budite kao ovnovi pred stadom.
9Jer, evo, ja ću podignuti i dovešću na Vavilon zbor velikih naroda iz zemlje severne, koji će se uvrstati da se biju s njim, i uzeće ga; strele su im kao u dobrog junaka, ne vraćaju se prazne.
10I zemlja će se haldejska opleniti, svi koji će je pleniti nasitiće se, govori Gospod. 1
11Jer se veseliste, jer se radovaste 2 pleneći moje nasledstvo; 1 jer besneste kao junica na travi 2 i rzaste kao jaki konji. 1
12Mati se vaša osramoti vrlo, 2 roditeljka vaša postide se; 1 evo biće poslednja među narodima, 2 pustinja, zemlja suva i pustoš. 1
13Od gneva Gospodnjeg neće se u njoj živeti, 2 nego će sva opusteti; 1 ko god prođe mimo Vavilon, čudiće se 2 i zviždaće radi svih rana njegovih. 1
14Postavite se oko Vavilona 2 svi koji natežete luk, 1 streljajte ga, ne žalite strela; 2 jer je sagrešio Gospodu. 1
15Vičite na nj unaokolo; 2 pruža ruku; 1 temelji mu padoše, 2 zidovi su mu razvaljeni; 1 jer je osveta Gospodnja, osvetite mu se; 2 kako je činio, onako mu činite. 1
16Istrebite iz Vavilona sejača 2 i onog koji maše srpom o žetvi; 1 od mača nasilnikovog neka se vrati svaki svom narodu, 2 i svaki u svoju zemlju neka beži.
17Izrailj je stado razagnano, lavovi ga rasplašiše; najpre ga jede car asirski, a posle mu kosti izlomi Navuhodonosor, car vavilonski.
18Zato ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo, ja ću pohoditi cara vavilonskog i zemlju njegovu, kao što sam pohodio cara asirskog.
19I povratiću Izrailja u torove njegove, i pašće po Karmilu i Vasanu; i po gori Jefremovoj i Galadu sitiće se duša njegova.
20U one dane i u ono vreme, govori Gospod, tražiće se bezakonje Izrailjevo, ali ga neće biti; i gresi Judini, ali se neće naći, jer ću oprostiti onima koje ostavim. 1
21Iziđi na zemlju meratijamsku 2 i na stanovnike fekodske; 1 zatri i istrebi iza njih, govori Gospod, 2 i učini sve kako ti zapovedim. 1
22Vika je ubojna u zemlji 2 i polom velik. 1
23Kako se slomi i skrši malj cele zemlje? 2 Kako Vavilon posta čudo među narodima? 1
24Ja ti metnuh zamku, Vavilone, 2 i ti se uhvati ne doznavši, 1 našao si se i uhvatio si se, 2 jer si se zaratio s Gospodom. 1
25Gospod otvori riznicu svoju 2 i izvadi oružje gneva svog; 1 jer je to delo Gospoda Gospoda nad vojskama 2 u zemlji haldejskoj. 1
26Hodite na nju s kraja zemlje, 2 otvorite žitnice njene; 1 gazite je kao stogove, 2 i potrite je da ne ostane od nje ostatka. 1
27Pokoljite mačem sve teoce njene, 2 neka siđu na zaklanje; 1 teško njima! Jer dođe dan njihov, 2 vreme pohođenja njihovog.
28Čuje se glas onih koji beže i koji pobegoše iz zemlje vavilonske da jave u Sionu osvetu Gospoda Boga našeg, osvetu dvora Njegovog.
29Sazovite na Vavilon mnoštvo; svi koji natežete luk, stanite u logor prema njemu unaokolo da ne pobegne ni jedan, platite mu po delima njegovim; kako je činio, onako mu učinite, jer se je suprot Gospodu uznosio, suprot Svecu Izrailjevom.
30Zato će mladići njegovi pasti po ulicama njegovim, i svi će vojnici njegovi izginuti u onaj dan, govori Gospod. 1
31Evo mene na tebe, ponositi, 2 govori Gospod Gospod nad vojskama, 1 jer dođe dan tvoj, 2 vreme da te pohodim. 1
32Ponositi će se spotaći i pasti, 2 i neće biti nikoga da ga podigne; 1 i raspaliću oganj u gradovima njegovim, 2 i spaliće svu okolinu njegovu.
33Ovako veli Gospod nad vojskama: Sila se čini sinovima Izrailjevim i sinovima Judinim; koji ih zarobiše, drže ih, neće da ih puste.
34Izbavitelj je njihov silan, ime Mu je Gospod nad vojskama, On će doista braniti stvar njihovu da umiri zemlju i smete stanovnike vavilonske. 1
35Mač na Haldejce, 2 govori Gospod, 1 i na stanovnike vavilonske 2 i na knezove njegove i na mudrace njegove. 1
36Mač na laže njegove, 2 i poludeće; 1 mač na junake njegove, 2 i prepašće se. 1
37Mač na konje njegove, 2 i na kola njegova 1 i na svu mešavinu što je usred njega, 2 i postaće kao žene; 1 mač na blago njegovo, 2 i razgrabiće se. 1
38Suša na vode njegove, 2 i usahnuće, 1 jer je zemlja idolska, 2 i oko lažnih bogova luduju.
39Zato će se onde nastaniti divlje zveri i buljine, i sove će onde stanovati; i neće se naseliti do veka i neće se u njoj živeti nikada.
40Kao kad Gospod zatre Sodom i Gomor i susedstvo njihovo, govori Gospod, neće se niko onde naseliti, niti će se baviti u njoj sin čovečji. 1
41Evo, narod će doći sa severa, velik narod, 2 i carevi silni podignuće se od krajeva zemaljskih. 1
42Luk i koplje nosiće, 2 žestoki će biti, niti će žaliti; 1 glas će im kao more bučati 2 i jahaće na konjima, 1 spremni kao junaci za boj, 2 na tebe, kćeri vavilonska. 1
43Car vavilonski kad čuje glas o njima, 2 klonuće mu ruke, 1 tuga će ga spopasti 2 i bolovi kao porodilju.
44Gle, kao lav izaći će podižući se više nego Jordan na stan Silnoga; ali ću ga brzo oterati iz te zemlje, i postaviću nad njom onog ko je izabran; jer ko je kao ja? I ko će se preti sa mnom? I koji će mi pastir odoleti?
45Zato čujte nameru Gospodnju što je naumio za Vavilon, i misli Njegove što je smislio za zemlju haldejsku: zaista najmanji iz stada razvlačiće ih, zaista će opusteti stan s njima.
46Od praske kad se uzme Vavilon potrešće se zemlja, i vika će se čuti po narodima.