Psalms 78

1Čuj, narode moj, nauk moj, 2 prigni uho svoje k rečima usta mojih. 1

2Otvaram za priču usta svoja, 2 kazaću stare pripovetke. 1

3Šta slušasmo i doznasmo, 2 i što nam kazivaše oci naši, 1

4Nećemo zatajiti od dece njihove, 2 naraštaju poznom javićemo 1 slavu Gospodnju i silu Njegovu i čudesa koja je učinio. 1

5Svedočanstvo podiže u Jakovu, 2 i u Izrailju postavi zakon, 1 koji dade ocima našim da ga predadu deci svojoj; 1

6Da bi znao potonji naraštaj, 2 deca koja će se roditi, 2 pa i oni da bi kazivali svojoj deci. 1

7Da polažu na Boga nadanje svoje, 2 i ne zaboravljaju dela Božijih, 2 i zapovesti Njegove da drže; 1

8I da ne budu kao oci njihovi, 2 rod nevaljao i uporan, 1 rod koji ne beše čvrst srcem svojim, 2 niti veran Bogu duhom svojim. 1

9Sinovi Jefremovi naoružani, koji streljaju iz luka, 2 vratiše se natrag, kad beše boj. 1

10Ne sačuvaše zavet Božji, 2 i po zakonu Njegovom ne hteše hoditi. 1

11Zaboraviše dela Njegova, 2 i čudesa, koja im je pokazao, 1

12Kako pred očima njihovim učini čudesa 2 u zemlji misirskoj, na polju Soanu; 1

13Razdvoji more, i provede ih, 2 od vode načini zid; 1

14I vodi ih danju oblakom, 2 i svu noć svetlim ognjem; 1

15Raskida stene u pustinji, 2 i poji ih kao iz velike bezdane; 1

16Izvodi potoke iz kamena, 2 i vodi vodu rekama. 1

17Ali oni još jednako grešiše Njemu, 2 i gneviše Višnjeg u pustinji. 1

18I kušaše Boga u srcu svom, 2 ištući jela po volji svojoj, 1

19I vikaše na Boga, 2 i rekoše: „Može li Bog zgotoviti trpezu u pustinji?” 1

20Evo! On udari u kamen, i poteče voda, 2 i reke ustadoše; 1 može li i hleba dati? 2 Hoće li i mesa postaviti narodu svom? 1

21Gospod ču i razljuti se, 2 i oganj se razgore na Jakova, 2 i gnev se podiže na Izrailja. 1

22Jer ne verovaše Bogu 2 i ne uzdaše se u pomoć Njegovu. 1

23Tada zapovedi oblacima odozgo, 2 i otvori vrata nebeska, 1

24I pusti, te im podažde mana za jelo, 2 i hleb nebeski dade im. 1

25Hleb anđeoski jeđaše čovek; 2 posla im jela do sitosti. 1

26Pusti nebom ustoku, 2 i navede silom svojom jug; 1

27I kao prahom zasu ih mesom, 2 i kao peskom morskim pticama krilatim; 1

28Pobaca ih sred logora njihovog, 2 oko šatora njihovih. 1

29I najedoše se 2 i dade im šta su želeli. 1

30Ali ih još i ne prođe želja, 2 još beše jelo u ustima njihovim, 1

31Gnev se Božji podiže na njih 2 i pomori najjače među njima, 2 i mladiće u Izrailju pobi. 1

32Preko svega toga još grešiše, 2 i ne verovaše čudesima Njegovim. 1

33I pusti, te dani njihovi prolaziše uzalud, 2 i godine njihove u strahu. 1

34Kad ih ubijaše, onda pritecahu k Njemu, 2 i obraćahu se i iskahu Boga; 1

35I pominjahu da je Bog odbrana njihova, 2 i Višnji Izbavitelj njihov. 1

36Laskahu Mu ustima svojim, 2 i jezikom svojim lagahu Mu. 1

37A srce njihovo ne beše Njemu verno, 2 i ne behu tvrdi u zavetu Njegovom. 1

38Ali On beše milostiv, 2 i pokrivaše greh, i ne pomori ih, 1 često zaustavljaše gnev svoj, 2 i ne podizaše sve jarosti svoje. 1

39Opominjaše se da su telo, 2 vetar, koji prolazi i ne vraća se. 1

40Koliko Ga puta rasrdiše u pustinji, 2 i uvrediše u zemlji gde se ne živi! 1

41Sve nanovo kušaše Boga, 2 i Sveca Izrailjevog dražiše. 1

42Ne sećaše se ruke Njegove 2 i dana, u koji ih izbavi iz nevolje, 1

43U koji učini u Misiru znake svoje 2 i čudesa svoja na polju Soanu; 1

44I provrže u krv reke njihove i potoke njihove, 2 da ne mogoše piti. 1

45Posla na njih bubine da ih kolju, 2 i žabe da ih more. 1

46Letinu njihovu dade crvu, 2 i muku njihovu skakavcima. 1

47Vinograde njihove pobi gradom, 2 i smokve njihove slanom. 1

48Gradu predade stoku njihovu, 2 i stada njihova munji. 1

49Posla na njih ognjeni gnev svoj, 2 jarost, srdnju i mržnju, 2 četu zlih anđela. 1

50Ravni stazu gnevu svom, 2 ne čuva duše njihove od smrti, 2 i život njihov predade pomoru. 1

51Pobi sve prvence u Misiru, 2 prvi porod po kolibama Hamovim. 1

52I povede narod svoj kao ovce, 2 i vodi ih kao stado preko pustinje. 1

53Vodi ih pouzdano, i oni se ne bojaše, 2 a neprijatelje njihove zatrpa more. 1

54I dovede ih na mesto svetinje svoje, 2 na ovu goru, koju zadobi desnica Njegova. 1

55Odagna ispred lica njihovog narode; 2 žrebom razdeli njihovo dostojanje, 2 i po šatorima njihovim naseli kolena Izrailjeva. 1

56Ali oni kušaše i srdiše Boga Višnjeg 2 i uredbe Njegove ne sačuvaše. 1

57Odustaše i odvrgoše se, kao i oci njihovi, 2 slagaše kao rđav luk. 1

58Uvrediše Ga visinama svojim, 2 i idolima svojim razdražiše Ga. 1

59Bog ču i razgnevi se 2 i rasrdi se na Izrailja veoma. 1

60Ostavi naselje svoje u Silomu, 2 šator, u kome življaše s ljudima. 1

61I opravi u ropstvo slavu svoju 2 i krasotu svoju u ruke neprijateljeve. 1

62I predade maču narod svoj, 2 i na dostojanje svoje zaplamte se. 1

63Mladiće njegove jede oganj, 2 i devojkama njegovim ne pevaše svatovskih pesama; 1

64Sveštenici njegovi padaše od mača, 2 i udovice njegove ne plakaše. 1

65Najposle, kao iza sna probudi se Gospod, 2 prenu se kao junak kad se napije vina. 1

66I pobi neprijatelje svoje s leđa, 2 večnoj sramoti predade ih. 1

67I ne hte šator Josifov, 2 i koleno Jefremovo ne izabra. 1

68Nego izabra koleno Judino, 2 goru Sion, koja Mu omile. 1

69I sagradi svetinju svoju kao gornje svoje stanove, 2 i kao zemlju utvrdi je doveka. 1

70I izabra Davida, slugu svog, 2 i uze ga od torova ovčijih, 1

71I od dojilica dovede ga 2 da pase narod Njegov, Jakova, 2 i nasledstvo Njegovo, Izrailja. 1

72I on ih pase čistim srcem, 2 i vodi ih mudrim rukama.

Study Psalms 78

All Chapters