Isaiah 14
1Jer će se smilovati Gospod na Jakova, i opet će izabrati Izrailja, i namestiće ih u zemlji njihovoj, i prilepiće se k njima došljaci i pridružiće se domu Jakovljevom.
2Jer će ih uzeti narodi i odvesti na mesto njihovo, i naslediće ih Izrailjci u zemlji Gospodnjoj da im budu sluge i sluškinje, i zarobiće one koji ih behu zarobili, i biće gospodari svojim nasilnicima.
3I kad te smiri Gospod od truda tvog i muke i od ljutog ropstva u kome si robovao,
4tada ćeš izvoditi ovu priču o caru vavilonskom i reći ćeš: 1 Kako nesta nastojnika, 2 nesta danka? 1
5Slomi Gospod štap bezbožnicima, 2 palicu vladaocima, 1
6Koja je ljuto bila narode bez prestanka, 2 i gnevno vladala nad narodima, 2 i gonila nemilice. 1
7Sva zemlja počiva i mirna je; 2 pevaju glasno. 1
8Vesele se s tebe i jele i kedri livanski govoreći: 2 Otkako si pao, ne dolazi niko da nas seče. 1
9Pakao dole uskoleba se tebe radi 2 da te sretne kad dođeš, 1 probudi ti mrtvace i sve knezove zemaljske, 2 diže s prestola njihovih sve careve narodne. 1
10Svi će progovoriti i reći tebi: 1 I ti li si iznemogao kao mi? 2 Izjednačio se s nama? 1
11Spusti se u pakao ponos tvoj, 2 zveka psaltira tvojih; 1 prostrti su poda te moljci, 2 a crvi su ti pokrivač. 1
12Kako pade s neba, 2 zvezdo danice, kćeri zorina? 1 Kako se obori na zemlju 2 koji si gazio narode? 1
13A govorio si u srcu svom: 1 Izaći ću na nebo, 2 više zvezda Božjih podignuću presto svoj, 2 i sešću na gori zbornoj na strani severnoj; 1
14Izaći ću u visine nad oblake, 2 izjednačiću se s Višnjim. 1
15A ti se u pakao svrže, 2 u dubinu grobnu. 1
16Koji te vide pogledaće na te, 2 i gledaće te govoreći: 1 To li je onaj koji je tresao zemlju, 2 koji je drmao carstva, 1
17Koji je vasiljenu obraćao u pustinju, 2 i gradove njene raskopavao? 1 Roblje svoje nije otpuštao kući? 1
18Svi carevi narodni, 2 svikoliki, leže slavno, 2 svaki u svojoj kući. 1
19A ti se izbaci iz groba svog, 2 kao gadna grana, 1 kao haljina pobijenih, 2 mačem pobodenih, 1 koji silaze u jamu kamenu, 2 kao pogažen strv. 1
20Nećeš se združiti s njima pogrebom, 2 jer si zemlju svoju zatro, 2 narod si svoj ubio; 1 neće se spominjati seme zlikovačko dok je veka. 1
21Pripravite pokolj sinovima njegovim 2 za bezakonje otaca njihovih 1 da se ne podignu 2 i ne naslede zemlju 2 i ne napune vasiljenu gradovima.
22Jer ću ustati na njih, govori Gospod nad vojskama, i zatrću ime Vavilonu i ostatak, i sina i unuka, govori Gospod.
23I načiniću od njega stan ćukovima i jezera vodena, i omešću ga metlom pogibli, govori Gospod nad vojskama. 1
24Zakle se Gospod nad vojskama govoreći: 1 Doista, biće kako sam smislio, 2 i kako sam naumio izvršiće se. 1
25Potrću Asirca u zemlji svojoj, 2 na gorama svojim izgaziću ga; 1 tada će se skinuti s njih jaram njegov, 2 i breme njegovo s pleća njihovih skinuće se. 1
26To je namišljeno svoj zemlji, 2 i to je ruka podignuta na sve narode. 1
27Jer je Gospod nad vojskama naumio, 2 ko će razbiti? 1 I Njegovu ruku podignutu 2 ko će odvratiti?
28Godine koje umre car Ahaz bi objavljeno ovo breme: 1
29Nemoj se radovati, zemljo filistejska svakolika, 2 što se slomi prut onog koji te je bio; 1 jer će iz korena zmijskog niknuti zmija vasilinska, 2 i plod će mu biti zmaj ognjeni krilati. 1
30I prvenci siromaški nahraniće se, 2 i ubogi će počivati bez straha; 1 a tvoj ću koren umoriti glađu, 2 i ostatak tvoj on će pobiti. 1
31Ridajte, vrata; 2 viči, grade; 1 rastopila si se, sva zemljo filistejska, 2 jer sa severa ide dim 2 i niko se neće osamiti u zborovima njegovim. 1
32I šta će se odgovoriti poslanicima narodnim? 1 Da je Gospod osnovao Sion 2 i da će u nj utecati nevoljnici naroda Njegovog.