Isaiah 63
1Ko je ono što ide iz Edoma, 2 iz Vosora, u crvenim haljinama? 1 Krasno odeven, 2 koračajući u veličini sile svoje? 1 Ja sam, koji govorim pravdu 2 i vredan sam spasti. 1
2Zašto Ti je crveno odelo 2 i haljine Ti kao u onog koji gazi u kaci? 1
3Gazih sam u kaci, 2 i niko između naroda ne beše sa mnom; 1 ali ih izgazih u gnevu svom 2 i potlačih u ljutini svojoj; 1 i krv njihova poprska mi haljine 2 i iskaljah sve odelo svoje. 1
4Jer je dan od osvete u srcu mom, 2 i dođe godina da se moji iskupe. 1
5Pogledah, a nikoga ne beše da pomogne, 2 i začudih se što nikoga ne beše da podupre; 1 ali me desnica moja izbavi 2 i jarost moja podupre me. 1
6I izgazih narode u gnevu svom, 2 i opojih ih jarošću svojom, 2 i prolih na zemlju krv njihovu. 1
7Pominjaću dobrotu Gospodnju, hvalu Gospodnju 2 za sve što nam je učinio Gospod, 1 i mnoštvo dobra što je učinio domu Izrailjevom 2 po milosti svojoj i po velikoj dobroti svojoj. 1
8Jer reče: Doista su moj narod, 2 sinovi, koji neće izneveriti. 2 I bi im Spasitelj. 1
9U svakoj tuzi njihovoj On beše tužan, 2 i anđeo, koji je pred Njim, spase ih. 1 Ljubavi svoje radi i milosti svoje radi On ih izbavi, 2 i podiže ih i nosi ih sve vreme. 1
10Ali se odmetaše i žalostiše Sveti Duh Njegov; 2 zato im posta neprijatelj, i ratova na njih. 1
11Ali se opomenu starih vremena, 2 Mojsija, naroda svog: 1 gde je Onaj koji ih izvede iz mora s pastirom stada svog? 2 Gde je Onaj što metnu usred njih Sveti Duh svoj? 1
12Koji ih vodi slavnom mišicom svojom 2 za desnicu Mojsijevu? 1 Koji razdvoji vodu pred njima, 2 da steče sebi večno ime? 1
13Koji ih vodi preko bezdana kao konja preko pustinje, 2 da se ne spotakoše? 1
14Duh Gospodnji vodi ih tiho, 2 kao kad stoka silazi u dolinu; 1 tako si vodio svoj narod 2 da stečeš sebi slavno ime. 1
15Pogledaj s neba, 2 i vidi iz stana svetinje svoje i slave svoje, 1 gde je revnost Tvoja i sila Tvoja, 2 mnoštvo milosrđa Tvog i milosti Tvoje? 1 Eda li će se meni ustegnuti? 1
16Ti si zaista Otac naš, 2 ako i ne zna Avram za nas, 2 i Izrailj nas ne poznaje; 1 Ti si, Gospode, Otac naš, 2 ime Ti je, otkako je veka, Izbavitelj naš. 1
17Zašto si nam dao da zađemo, Gospode, 2 s puteva Tvojih? 1 Da nam otvrdne srce 2 da Te se ne bojimo? 1 Vrati se radi sluga svojih, 2 radi plemena nasledstva svog. 1
18Zamalo nasledi narod svetosti Tvoje; 2 neprijatelji naši pogaziše svetinju Tvoju. 1
19Postasmo kao oni kojima nisi nikada vladao 2 niti je prizivano ime Tvoje nad njima.