Isaiah 37
1A kad to ču car Jezekija, razdre haljine svoje i veza oko sebe kostret, pa otide u dom Gospodnji.
2I posla Elijakima, koji beše nad dvorom, i Somnu pisara i najstarije sveštenike obučene u kostret k Isaiji proroku sinu Amosovom.
3I rekoše mu: Ovako veli Jezekija: Ovo je dan nevolje i kara i ruga, jer prispeše deca do porođaja, a nema snage da se rode.
4Da ako je čuo Gospod Bog tvoj što reče Ravsak, koga posla car asirski gospodar njegov da ruži Boga Živog i da Ga vređa rečima koje je čuo Gospod Bog tvoj, pomoli se za ostatak koji se nalazi.
5I dođoše k Isaiji sluge cara Jezekije.
6I reče im Isaija: Ovako recite gospodaru svom: Ovako veli Gospod: Ne plaši se od reči koje si čuo, kojima huliše na me sluge cara asirskog.
7Evo, ja ću pustiti na nj duh, te će čuti glas i vratiti se u svoju zemlju, i učiniću da pogine od mača u svojoj zemlji.
8I tako vrativši se Ravsak nađe cara asirskog gde bije Livnu, jer beše čuo da je otišao od Lahisa.
9A on ču za Tiraku cara huskog gde kazaše: Ide da se bije s tobom. I čuvši posla poslanike k Jezekiji govoreći:
10Ovako recite Jezekiji caru Judinom: Nemoj da te vara Bog tvoj, u koga se uzdaš govoreći: Neće se dati Jerusalim u ruke caru asirskom.
11Eto, čuo si šta su učinili carevi asirski svim zemljama potrvši ih sasvim; a ti li ćeš se izbaviti?
12Jesu li narode koje satrše oci moji izbavili bogovi njihovi, Gosance, Harance, Resefe i sinove Edenove koji behu u Telasaru?
13Gde je car ematski i car arfadski i car od grada Sefarvima, od Ene i Ave?
14A kad Jezekija primi knjigu iz ruku poslanika i pročita je, otide u dom Gospodnji, i razvi je Jezekija pred Gospodom.
15I pomoli se Jezekija Gospodu govoreći:
16Gospode nad vojskama, Bože Izrailjev, koji sediš na heruvimima, Ti si sam Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju.
17Prigni, Gospode, uho svoje i čuj; otvori, Gospode, oči svoje i vidi; čuj sve reči Senahirima, koji posla da ruži Boga Živog.
18Istina je, opustošili su carevi asirski sve one narode i zemlje njihove,
19i pobacali su bogove njihove u oganj, jer ne behu bogovi, nego delo ruku čovečjih, drvo i kamen, zato ih potrše.
20I zato, Gospode Bože naš, izbavi nas iz ruku njegovih, da poznaju sva carstva na zemlji da si Ti sam Gospod.
21Tada posla Isaija sin Amosov k Jezekiji i poruči mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Uslišio sam za šta si mi se molio radi Senahirima cara asirskog.
22Ovo je reč koju izreče Gospod za nj: 1 Ruga ti se i podsmeva ti se devojka, kći sionska, 2 za tobom maše glavom kći jerusalimska. 1
23Koga si ružio i hulio? 2 I na koga si podigao glas? 2 I podigao uvis oči svoje? 1 Na Sveca Izrailjevog. 1
24Preko sluga svojih ružio si Gospoda i rekao si: 1 S mnoštvom kola svojih izađoh na visoke gore, 2 na strane livanske, 1 i poseći ću visoke kedre njegove, 2 i lepe jele njegove, 1 i doći ću na najviši kraj njegov, 2 u šumu njegovog Karmila. 1
25Ja sam kopao, i pio vodu, 2 i isušio sam stopama svojim sve potoke gradovima. 1
26Nisi li čuo da ja to odavna činim 2 i od iskona da sam tako uredio? 1 Sada puštam to, 2 da prevratiš tvrde gradove u puste gomile. 1
27Zato koji u njima žive iznemogoše, 2 uplašiše se i smetoše se, 1 postaše kao trava poljska, 2 kao zelena travica, 1 kao trava na krovovima, 2 koja se suši pre nego sazri. 1
28Znam seđenje tvoje 2 i polaženje tvoje i dolaženje tvoje 2 i kako besniš na me. 1
29Jer besniš na me, 2 i tvoja obest dođe do mojih ušiju, 1 zato ću metnuti brnjicu svoju na nozdrve tvoje, 2 i uzdu svoju u gubicu tvoju, 2 pa ću te odvesti natrag putem kojim si došao.
30A tebi ovo neka bude znak: ješćete ove godine šta samo od sebe rodi, a druge godine šta opet samo od sebe rodi; a treće godine sejte i žanjite i sadite vinograde i jedite rod iz njih.
31Jer ostatak doma Judinog, što ostane, opet će pustiti žile ozdo i roditi ozgo.
32Jer će iz Jerusalima izaći ostatak, i iz gore Siona, koji se sačuvaju. Revnost Gospoda nad vojskama učiniće to.
33Zato ovako veli Gospod za cara asirskog: Neće ući u ovaj grad, niti će baciti amo strele, neće se primaći k njemu sa štitom, niti će iskopati opkope oko njega.
34Vratiće se putem kojim je došao, a u grad ovaj neće ući, veli Gospod.
35Jer ću braniti taj grad i sačuvaću ga sebe radi i radi Davida sluge svog.
36Tada izađe anđeo Gospodnji i pobi u logoru asirskom sto i osamdeset i pet hiljada; i kad ustaše ujutru, a to sve sami mrtvaci.
37Te se podiže Senahirim car asirski, i otide, i vrativši se osta u Nineviji.
38I kad se klanjaše u domu Nisroka boga svog, Adrameleh i Sarasar sinovi njegovi ubiše ga mačem, a sami pobegoše u zemlju araratsku, i na njegovo se mesto zacari Esaradon, sin njegov.