Job 42
1Tada Jov odgovori Gospodu i reče: 1
2Znam da sve možeš, 2 i da se ne može smesti šta naumiš. 1
3Ko je to što zamračuje savet nerazumno? 2 Zato kažem da nisam razumevao; 1 čudesno je to za me, 2 te ne mogu znati. 1
4Slušaj kad uzgovorim, 2 i kad zapitam, kaži mi. 1
5Ušima slušah o Tebi, 2 a sada Te oko moje vidi. 1
6Zato poričem, 2 i kajem se u prahu i pepelu.
7A kad Gospod izgovori one reči Jovu, reče Gospod Elifasu Temancu: Raspalio se gnev moj na tebe i na dva prijatelja tvoja što ne govoriste o meni pravo kao sluga moj Jov.
8Zato sada uzmite sedam telaca i sedam ovnova, i idite k sluzi mom Jovu i prinesite žrtve paljenice za se, i sluga moj Jov neka se pomoli za vas, jer ću doista pogledati na nj da ne učinim s vama po vašoj ludosti, jer ne govoriste o meni pravo kao sluga moj Jov.
9I tako otide Elifas Temanac i Vildad Sušanin i Sofar Namaćanin, i učiniše kako im zapovedi Gospod. I pogleda Gospod na Jova.
10I Gospod vrati što beše uzeto Jovu pošto se pomoli za prijatelje svoje; i umnoži Gospod Jovu dvojinom sve što beše imao.
11I dođoše k njemu sva braća njegova i sve sestre njegove i svi pređašnji znanci njegovi, i jedoše s njim u njegovoj kući i žaleći ga tešiše ga za sve zlo što beše Gospod pustio na nj, i dadoše mu svaki po novac i po grivnu zlatnu.
12I Gospod blagoslovi posledak Jovov više nego početak, te imaše četrnaest hiljada ovaca i šest hiljada kamila i hiljadu jarmova volova i hiljadu magarica.
13I imaše sedam sinova i tri kćeri.
14I prvoj nade ime Jemima, a drugoj Kesija a trećoj Keren-apuha.
15I ne nahođaše se u svoj zemlji tako lepih devojaka kao kćeri Jovove, i otac im dade nasledstvo među braćom njihovom.
16I posle požive Jov sto i četrdeset godina, i vide sinove i unuke do četvrtog kolena.
17I umre Jov star i sit života.